Boris & Android aplikacije

 

Boris Bokan je nastavnik fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi Ruža Đurđević – Crna u Čortanovcima i android developer. Kada neko uspe da spoji, na prvi pogled dve nespojive oblasti, sigurno je da se radi o inovaciji. Ja bih dodala, društvenoj inovaciji, ali o tome pročitajte u redovima koji slede. Krenimo do početka.

 

Kako neko ko je nastavnik fizičkog vaspitanja počne da se bavi programiranjem?

Ja sam se od kada znam za sebe bavio sportom. Do svoje 15 godine sam aktivno trenirao fudbal kada sam doživeo povredu zbog koje sam morao da pauziram godinu dana. Upravo tada sam se upoznao sa osnovama programiranja.

 

Koji je bio tvoj motiv da naučiš da programiraš?

Kao što sam već rekao, zbog povrede sam morao da mirujem, što je meni bilo prilično teško. I dan danas je. Kroz programiranje sam uspeo da kanališem energiju. Kada sam shvatio da se neću vratiti profesionalnom sportu, ozbiljnije sam se posvetio učenju programiranja. Sport je uvek bio i ostao moja najveća ljubav, pored Tijane, naravno, tako da sam upisao i završio DIF (Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja) i danas radim kao nastavnik fizičkog vaspitanja. Ali, tokom svih ovih godina usavršavao sam se u programiranju i radio na različitim projektima. Danas, kada se osvrnem na svoj put razvoja kao programera, i zašto nikada nisam odustao, jeste i finansijska strana. Programiranje jeste najperspektivnija oblast u Srbiji.

 

Kako je tekao tvoj put razvoja kao programera?

Što se tiče programskih jezika, samostalno sam počeo od osnova i naravno Visual Basic, a zatim C# (ASP.NET). U međuvremenu sam završio MCSA (Microsoft Certified System Administrator for Windows server 2003 OS) kurs u organizaciji SMART d.o.o. Novi Sad i dobio svoj prvi međunarodno priznat sertifikat. Nakon toga sam počeo samostalno da učim HTML,CSS, JavaScript, JQuery, PHP, Java core (Android), s tim da sam Javu i Android dodatno usavršio na kursu koji organizuje Informatika d.o.o. Novi Sad.

 

Rekla bih da je tvoj put obeležila prvenstveno samoedukacija?

Tako je. Sve programske jezike samo samostalno učio. Da ozvaničim svoje znanje, odlučio sam se kada sam shvatio da mi je za učešće na pojedinim projektima potreban sertifikat. Ali programiranje, kao i sve drugo u životu, zahteva trud, rad i posvećenost. Naročito ukoliko želite da budete uspešni. Nije dovoljno da samo idete na kurs, morate i sami da učite, vežbate, radite. Barem je danas to moguće, zahvaljujući internetu.

 

Koje izvore učenja bi preporučio nekome ko bi želeo da se otisne u svet programiranja?

Ja sam najviše koristio Udacity, New Boston (Bucky Roberts), Lynda.com, YouTube tutorijali, kao i onlajn kursevi poput W3School, Vogella ali i brojni drugi.

 

 

 

 

I čime je urodilo svo ovo „nepotrebno“ znanje?

DNF aplikacijom.  Reč je o elektronskom Dnevniku nastave fizičkog vaspitanja. Osnovna funkcija aplikacije je praćenje uspeha, razvoja i ostalih parametara učenika. DNF omogućava unos različitih podataka poput osnovnih ličnih podataka učenika, fizičkih karakteristika, ocena, prisutnosti, discipline, učešća na takmičenjima i još mnogo drugih. Ukoliko se evidencija vodi redovno, klikom na jedno dugme dobijate pojedinačne i grupne izveštaje. I to je jedna od najvećih prednosti DNF aplikacije.

 

 

Naročito za nastavnike, zar ne?

Da. Zato što je DNF aplikacija u potpunosti usklađena sa evidencijama koju smo obavezni da vodimo u skladu sa zakonom. U svakom trenutku imaju mogućnost da odaberu određene parametre i pristupe traženom pregledu. Zahvaljujući DNF aplikaciji, vreme koje bi utrošili na pisanje izveštaja, sada mogu da iskoriste za rad sa decom. A to je ono na šta se mi nastavnici najviše i žalimo. Na administraciju.

 

Ja bih rekla da si ti na inovativan način spojio manjkavost školske administracije i informacione tehnologije. Kako tvoje kolege reaguju na DNF?

Inovacije se u početku uvek teško prihvataju. Ali verujem da će doći vreme, i to mnogo brže nego što mislimo, kada će aplikacije poput DNF biti sastavni deo sistema obrazovanja.

 

 

Kakvi su tvoji dalji planovi?

Dalji rad i razvoj DNF. Kada bi ga koristile sve škole u zemlji, bila bi to odlična baza za analizu fizičkog zdravlja i razvoja dece na nacionalnom nivou, na osnovu koje bi mogli da se izrade obrazovno razvojni programi koji bi u potpunosti bili prilagođeni potrebama dece i mladih. U tom pravcu razmišljam.

 

Šta bi bila tvoja poruka za kraj?

Pronađite nešto što volite i radite to. Budite uporni. Ne odustajte. Koristite sve mogućnosti koje su oko vas. I, uspećete. Nekada je potrebno više, nekada manje vremena, ali moguće je.